Стандард 4: Kвалитет студијског програма

Квалитет студијског програма обезбеђује се кроз праћење и проверу његових циљева, структуре, радног оптерећења студената, као и кроз осавремењивање садржаја и стално прикупљање информација о квалитету програма од одговарајућих друштвених институција.

а)  Опис стања, анализа и процена стандарда 4

Квалитет студијског програма ДАС Хемија прати се на више нивоа.

Процес припреме материјала за акредитацију студијског програма подлеже вишеструким проверама. Приликом формирања курикулума студијског програма ДАС Хемија, одржано је више састанака комисије за припрему материјала за акредитацију (уз сарадњу свих наставника и сарадника), а ова комисија је изнела предлог структуре програма Већу катедре Института за хемију. После усвајања на Већу катедре Института за хемију, материјал је разматран и прихваћен прво на Комисији за обезбеђење квалитета Факултета, а затим на Наставно-научном већу Факултета, о чему је донета Одлука бр. 100/XII-6 од 13.02.2013.  Материјал о студијском програму је затим разматран на Комисији за обезбеђење квалитета Универзитета у Крагујевцу. Коначну одлуку о прихватању студијског програма донео је, после прихватања на Већу за природно-математичке науке, Сенат Универзитета у Крагујевцу (одлука бр. 150/17 од 28.02.2013. године).

Након добијања Уверења о акредитацији студијског програма ДАС Хемија (бр. 612-00-00658/2013-04 од 08.11.2013.) школске 2014/15. године започета је реализација овог програма. Студијки програм ДАС хемије је у шестој години реализације, тако да је у току израда новог студијског програма ДАС хемије који ће ући у процес акредитрације. Праћење квалитета програма почело је одмах на почетку реализације и то кроз анализе успешности одржавања појединих курсева, разговоре са студентима о квалитету програма, уочавањем степена активне улоге студената у току наставе и анализирањем тих информација на седницама Комисије за обезбеђење квалитета Факултета.

Основни циљеви студијског програма ДАС Хемија су оспособљавање студента за развој и примену научних и стручних достигнућа из области хемије, сагледавање примена и оспособљавање за креативан рад. Образовање доктора хемијских наука даје могућност студенту да избором предмета активно учествује у обликовању свог стручног и научног образовања, да стекне експериментална и практича знања из изабране научне области, и да уводе кандидате у самостални и тимски научно-истраживачки рад. Овако образовани доктори хемијских наука ће имати могућности запослења у Србији, Европској Унији и другим земљама у научно-истраживачким и другим лабораторијама, у индустрији (хемијској, прехрамбеној, фармацеутској…), у образовним установама, делатностима које се односе на заштиту животне средине и другим сродним делатностима.

Исходи студијског програма ДАС Хемија су стицање академског звања доктора хемијских наука. Савладавањем датог студијског програма студент стиче знања, вештине и ставове: познавање теоријских и/или експерименталних знања за даље усавршавање и самостални научни рад; познавање принципа саопштавања својих резултата у форми научног чланка или излагања на научном скупу; вештине постављања оргиналног научног питања, проналажење релевентне литературе и коришћење модерних метода и инструмената; изграђени ставови о критичком односу према резултатима сопственог истраживања. Ови циљеви су у складу са циљевима Факултета и усклађени су са исходима образовања. Савладавањем студијског програма ДAС Хемија студент стиче знања, вештине и ставове неопходне за обављање високо стручних послова у области хемије.

Приликом формирања структуре студијског програма и појединачних предмета, обезбеђен је склад између метода наставног рада, исхода учења и критеријума оцењивања. Методе наставе формиране су на основу вишедеценијског искуства у извођењу наставе и уочавању успешности исхода учења применом појединих метода рада (интерактивна настава, додатног ангажовања студената на основу подстицања личне заинтересованости за одређене теме, израде семинарских радова и њихове презентације, тимски рад, коришћење и претраживање стручне и научне литературе, припрема и реализовање индивидуалних научних истраживачких пројеката). Кроз оцену степена самосталности у свим овим активностима, процењује се постигнуће сваког студента у постизању појединих намераваних исхода учења. Начини процена постигнућа студената дати су у књигама предмета.

За стицање увида у то како су у оквиру обавезних предмета на студијском програму покривени програмски исходи учења, дата је табела мапирања предмета.

Студент савлађује студијски програм полагањем испита чиме стиче одређени број ЕСПБ. Предиспитне обавезе учествују са најмање 30%, а највише 70% градива из предмета. Сваки предмет из студијског програма има јасан и објављен начин стицања поена. Коначна оцена се утврђује на испиту, који представља завршни облик провере знања. Испит је јединствен и полаже се писмено и/или усмено, а може имати и практични део, што је дефинисано садржајем предмета.  Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (пет) до 10 (десет), која се формира на основу оствареног броја бодова и оцењује се на следећи начин:

Број ЕСПБ се утврђује на основу радног оптерећења студента у савладавању одређеног предмета. На примеру предмета Теоријска органска хемија - 10 ЕСПБ са наведеним временима за поједине активности дат је начин одређивања ЕСПБ:

Рачунањем 30 сати за један ЕСПБ добија се:  252.4/30= 8.41  или рачунањем 25 сати за један ЕСПБ добија се: 252.4/25= 10.10 Предмету је додељено 10 ЕСПБ.

Прикупљањем повратних информација од студената у току наставе и након извођења испита из појединих предмета редовно се проверава процена оптерећења студената. Покушаји да се изврши донекле егзактно мерење оптерећења студената кроз вишемесечну обавезу студената да записују време проведено у активностима у вези појединачних предмета ван саме наставе до сада нису били успешни. Међутим, у међувремену смо усвојили Правилник о ваннаставним активностима, којим ће бити могуће наградити студенте одређеним бројем бодова за овакве активности, па се очекује већа сарадња по овом питању.

Студијски програм има један обавезни предмет заједнички за све модуле, а онда и сваки од модула има још два обавезна предмета карактеристична за изабрани модул. Изборни предмети могу да се изаберу са листе од 30 понуђених изборних предмета, или предмет са листе предмета других студијских програма истог факултета или природно-математичких факултета у земљи и свету. Од укупно 180 ЕСПБ, изборни предмети су заступљени са 90 ЕСПБ укупно (50%) и према позицијама где студент бира предмете, и у односу на додатне предмете које Факултет нуди. Поред обавезног и изборних предмета студенти докторских студија су обавезни да положе и студијски истраживачки рад, који је заступљен у сваком од шест семестара, којико трају студије.

У структури студијског програма теоријско-методолошки предмети чине 1.15%, научно-стручни 52.87% и стручно-апликативни 45.98%. Студијским програмом je предвиђена израда докторске дисертације. Докторска дисертација је резултат самосталног рада студента и представља оригинални научни допринос хемијским наукама. Детаљне одредбе о пријави, условима за израду и начину одбране докторске дисертације утврђују се Статутом и Правилником о пријави, изради и одбрани докторске дисертације, докторског уметничког пројекта коју је донео Факултет (број: 623 од 05.11.2019. године). Да би се приступило одбрани докторске дисертације потребно је да кандидат има, поред положених испита и урађеног експерименталног дела рада, написану докторску дисертацију и објављена (прихваћена за публиковање) најмање три рада (један M21 или М22 + два М23) из области докторске дисертације. Овако високи захтеви за одбрану докторске дисертације представљају реткост не само у нашој земљи, него и много шире.

Факултет остаје у вези са својим свршеним судентима. Путем прикупљања повратних информација од њих извршене су допуне и измене студијског програма. Анализа анкете свршених студената показује да доктори хемијских наука имају компетенције које им дају могућност рада у академским високообразовним инситуцијма, научним институтима и у руководећим местима у развојним лабораторијама бројних предузећа, како у нашој земљи, тако и у иностранству. Факултет је у процесу израде Алумни клуба који би требало да омогући повезивање са бившим студентима основних, специјалистичких, мастер и докторских студија. Овим би било ефикасније добијање повратних информација о компетентности наших свршених студената за рад, а поспешило би се и повезивање са привредним субјектима и осавремењавање студијског програма прилагођавањем тржишту рада.

Сваке године се прибавља и мишљење послодаваца о квалитету студијског програма кроз оцену успешне примене компетенција свршених студената ДАС хемије. Анализа досадашњих анкета показује да су послодавци веома задовољни квалитетом знања и вештина које стичу студенти на овом студијском програму.

У анкетама свршених студента ДАС хемије квалитет студијског програма је оцењен високом оценом – у распону средњих оцена од 4.4 до 5.00 по појединим питањима (садржај програма, циљеви, исходи,доступност  литературе, усклађеност предмета, адекватност услова за рад, усаглашеност  времена потребног за савладавање сваког предмета студијског програма са бројем ЕСПБ). Ови резултати су разматрани на седницама Комисије за обезбеђење квалитета са којих су и проистекли предлози за побољшање рада на студијском програму који у припреми за нову акредитацију.

Континуирано осавремењавање и унапређивање студијског програма заснива се на развоју науке и новим захтевима који се постављају будућим докторима хемијских наука. Научне компетенције наставника доприносе успешности реализације предмета, што се уочава из чињенице да су референце наставника сродне садржајима предмета које држе на студијском програму.

   Садржаји, циљеви и компетенције које студент стиче савладавањем овог студијског програма, као и услови и поступци потребни за упис и завршавање студија, јасно су дефинисани и доступни садашњим и будућим студентима и јавности преко Информатора за студенте и преко сајта факултета и Института.

б) Анализа слабости и повољних елемената (SWOT анализа)

 квантификација процене :

ц) Предлог мера и активности за унапређење квалитета стандарда 4

Ø  Настојати да се прошири сарадња у оквиру различитих студијских програма и унапреди мобилност студената академских студија.

Ø  Проширити прикупљање повратних информација од послодаваца, представника државне управе и представника привреде, о потребама будућих као и о компентентности свршених студената ДАС хемије.

Показатељи и прилози за стандард  4:

Табела 4.1. Листа свих студијских програма који су акредитовани на високошколској установи од 2011. године са укупним бројем уписаних студената на свим годинама студија у текућој и претходне 2 школске године

Табела 4.2. Број и проценат дипломираних студената (у односу на број уписаних) у претходне 3 школске године у оквиру акредитованих студијских програма. Ови подаци се израчунавају тако што се укупан број студената који су дипломирали у школској години (до 30. 09.) подели бројем студената уписаних у прву годину студија исте школске године. Податке показати посебно за сваки ниво студија.

Табела 4.3. Просечно трајање студија у претходне 3 школске године. Овај податак се добија тако што се за студенте који су дипломирали до краја школске године (до 30.09.) израчуна просечно трајање студирања. Податке показати посебно за сваки ниво студија.

Прилог 4.1. Анализа резултата анкета о мишљењу свршених студената ДАС хемије о квалитету студијког програма и постигнутим исходима учења.

Прилог 4.2. Анализа резултата анкета о задовољству послодаваца стеченим квалификацијама свршених студената ДАС хемије.